Slovenija se vratila rastu u drugom kvartalu 2025. nakon kontrakcije u prvom kvartalu. Prema sezonski i kalendarski prilagođenim podacima Statističkog zavoda Republike Slovenije (SURS), BDP je porastao za 0,7% u poređenju sa prvim kvartalom i za 0,8% na godišnjem nivou. Ovo je najveći kvartalni rast BDP-a u evrozoni, zajedno sa Španijom, i znatno iznad proseka evrozone od 0,1%.

Ključni pokretači rasta u Sloveniji u drugom kvartalu

Potrošnja domaćinstava porasla je za 3,6%. Privatna potrošnja bila je glavni pokretač rasta. Kupovine su porasle u svim grupama proizvoda, posebno usluge (+4,5%); trajna dobra (+3,3%); polutrajna dobra (+3,7%); netrajna dobra (+1,6%). Konačna potrošnja države je blago opala za 0,5%, uglavnom zbog niže kolektivne potrošnje, dok je potrošnja na individualne usluge porasla za 1,8%.

Investicije su porasle za 7,5%, uglavnom zbog akumulacije zaliha. Iako je bruto investicija u osnovni kapital blago opala (-0,2%), investicije u zgrade i objekte porasle su za 0,5% – prvi porast nakon četiri uzastopna kvartalna pada – predvođene nestambenom izgradnjom. Investicije u stambene objekte pale su za 10,2%. Investicije u transportnu opremu pale su za 6,7%, dok su investicije u ostalu opremu porasle za 0,6%.

Mešovita trgovina Izvoz je opao za 0,8% (roba -1,4%, usluge +1,6%), dok je uvoz porastao za 2,7% (roba +2,9%, usluge +1,8%).

Dodata vrednost je porasla za 0,6% u većini sektora, sa najvećim doprinosom javne uprave, obrazovanja, zdravstva i socijalnog rada (+2,2%), građevinarstva (+3,9%) i stručnih, naučnih i tehničkih aktivnosti (+2,7%). Proizvodnja se ponovo smanjila (-1,9%), kao i finansije i osiguranje (-1,2%).

Zaposlenost nastavlja da opada Ukupna zaposlenost je iznosila 1.097.000 osoba, što je pad od 0,4% u odnosu na drugi kvartal 2014. godine, što je treći uzastopni kvartalni pad. Najveći padovi su zabeleženi u proizvodnji i građevinarstvu; najveći rast zaposlenosti je zabeležen u javnim službama.

Perspektiva evrozone:

Slovenija i Španija zabeležile su najjači kvartalni rast BDP-a u evrozoni. Irska je zabeležila najveći kvartalni pad. BDP Slovenije porastao je za 0,7% (neprilagođeno) u poređenju sa prosekom evrozone od 1,4%. Irska je zabeležila najveći godišnji rast (+16,2%), dok je Austrija imala najniži (+0,1%).

Izgledi za 2025. godinu:

Banka Slovenije očekuje ukupni rast BDP-a od 1,3% ove godine, uz podršku domaće potražnje i očekivanog postepenog poboljšanja spoljne trgovine. Međutim, rizici od pada ostaju povišeni.

Strukturna pitanja se ne mogu ignorisati:

Uprkos ohrabrujućim kratkoročnim brojkama, Slovenija se i dalje suočava sa značajnim strukturnim izazovima – uključujući pritiske na zdravstveni sistem, regionalne razlike u razvoju, starenje infrastrukture i stalne krutosti u javnoj upravi. Kao i u mnogim razvijenim zemljama, ova pitanja zahtevaju ozbiljne i sveobuhvatne reforme. Kozmetička prilagođavanja neće doneti dugoročnu konkurentnost ili otpornost.

Tabele sa najnovijim podacima dostupne su u bazi podataka SiStat za više detalja:
https://pxweb.stat.si/SiStat/en

IZVOR: https://www.stat.si/statweb